CENA SVAKE POJEDINAČNE OBUKE: 3.000 RSD za Srbiju, 25 EUR za Crnu Goru i BiH.
Možete se odlučiti za jednu, više, ili sve ponuđene obuke u paketu.

Paket obuhvata sledeće programe:
• Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa EVROKODOM 4, deo 1- 1: OSNOVNI KURS, 3. DEO
• Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa EVROKODOM 4, deo 1- 1: OSNOVNI KURS, 4. DEO
• Fundiranje na šipovima i zaštita temeljne jame i suseda zavesom od šipova u skladu sa EVROKODOM 7

Obuka 1: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa EVROKODOM 4, deo 1- 1 (EN 1994-1-1:2004): osnovni kurs, 3. deo

Cilj kursa je da polaznicima, građevinskim inženjerima – projektantima, ali i arhitektonskim inženjerima i izvođačima građevinskih radova, omogući bolje razumevanje i uvid u projektovanje i izvođenje spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa odredbama Evrokoda 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona – Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade (EN 1994-1-1:2004,odn, SPRS EN 1994-1-1:2012).

Ovaj standard (EC4) sastavni je deo seta od 10 evropskih standarda za konstrukcije, to jest Evrokodova, koje je i Republika Srbija usvojila kao svoje važeće standarde. Odredbe ovog standarda isključivo su vezane za spregnute konstrukcije od čelika i betona, a za sva druga pravila i zahteve poziva se na odgovarajuće odredbe ostalih Evrokodova za konstrukcije.

Fond časova: 2×3 časa.

Sadržaj kursa
PRVI DAN, TRI ČASA

Prikazaće se proračun nosivosti spregnute grede na podužno smicanje koji je dat u EN 1994-1-1 u okviru Poglavlju 6: Granična stanja nosivosti. Detaljno će se prikazati proračun podužne sile smicanja, proračun sredstava za sprezanje, kao i proračun podužnog smicanje kod betonske ploče.

Proračun podužne sile smicanja vrši se prema teoriji elastičnosti i teoriji plastičnosti. Prema teoriji elastičnosti, podužna sila smicanja se linearno menja po dužini grede i saglasno tome spojna sredstva (moždanici) se raspoređuju u grupama. Prema teoriji plastičnosti, podužna sila smicanja se određuje iz uslova ravnoteže podužnih sila čeličnog i betonskog dela između karakterističnih preseka i kada se koriste duktilni moždanici, koji omogućavaju preraspodelu podužnih sila smicanja, moguće je usvojiti konstantnu podužnu silu smicanja i rasporediti moždanike na jednakim razmacima.

Biće prikazana i provera nosivost betonske ploče na podužno smicanje, kao i određivanje potrebne poprečne armature za prijem sila smicanja. Data su dva numerička primera.

1. ČAS: Kratak prikaz tipova smičućeg spoja i metode proračuna podužne sile smicanja. Proračun podužne sile smicanja prema teoriji elastičnosti i određivanje rasporeda moždanika po grupama, koji prati linearnu promenu sile smicanja. Sila smicanja koja odgovara skupljanju i temperaturnoj promeni. Proračun podužne sile smicanja prema teoriji plastičnosti i raspored moždanika na jednakim rastojanjima za pun i parcijalni smičući spoj. Proračun smičućeg spoja prema nelinearnoj teoriji.

2. ČAS: Proračun sredstava za sprezanje (moždanici sa glavom) u punoj betonskoj ploči i betonskoj ploči na profilisanom limu (spregnuta ploča). Konstrukcijska pravila za raspoređivanje moždanika. Provera nosivosti betonske ploče na podužno smicanje i određivanje potrebne poprečne armature za prijem sila smicanja.

3. ČAS: Dva detaljna numerička primera proračuna spregnute grede, koja je u sastavu međuspratne konstrukcije, sa punim i parcijalnim smičućem spoju i sa punom betonskom pločom.

DRUGI DAN, TRI ČASA

Prikazaće se proračun granične nosivosti spregnutih stubova koji je dat u EN 1994-1-1 u okviru Poglavlja 6: Granična stanja nosivosti. Detaljno će se prikazati uprošćena metoda proračuna. Dat je proračun nosivosti preseka spregnutog stuba na aksijalni pritisak i na pritisak i jednoosno savijanje bez i sa prisustvom poprečne sile.

Analiziraće se nosivost izdvojenog spregnutog stuba (elementa) izloženog samo aksijalnom pritisku i izloženom istovremenom uticaju aksijalnog pritiska i savijanja.

1. ČAS: Uvod u osnovne tipove spregnutih stubova i njihove glavne karakteristike. Metode proračuna. Detaljan prikaz uprošćene metode proračuna. Nosivost poprečnog preseka stuba na aksijalni pritisak. Nosivost poprečnih preseka na pritisak i jednoosno savijanje bez i sa prisustvom poprečne sile.

2. ČAS: Analiza nosivosti izdvojenog spregnutog stuba (elementa) izloženog samo aksijalnom pritisku i izloženog istovremenom uticaju aksijalnog pritiska i jednoosnog savijanja.

3. ČAS: Nosivost spregnutog stuba na aksijalni pritisak i dvoosno savijanje.

Obuka 2: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa EVROKODOM 4, deo 1- 1 (EN 1994-1-1:2004): osnovni kurs, 4. deo

Cilj kursa je da polaznicima, građevinskim inženjerima – projektantima, ali i arhitektonskim inženjerima i izvođačima građevinskih radova, omogući bolje razumevanje i uvid u projektovanje i izvođenje spregnutih konstrukcija od čelika i betona u skladu sa odredbama Evrokoda 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona – Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade (EN 1994-1-1:2004,odn, SPRS EN 1994-1-1:2012).

Ovaj standard (EC4) sastavni je deo seta od 10 evropskih standarda za konstrukcije, to jest Evrokodova, koje je i Republika Srbija usvojila kao svoje važeće standarde. Odredbe ovog standarda isključivo su vezane za spregnute konstrukcije od čelika i betona, a za sva druga pravila i zahteve poziva se na odgovarajuće odredbe ostalih Evrokodova za konstrukcije.

Fond časova: 2×3 časa.

Sadržaj kursa
PRVI DAN, TRI ČASA

Ova deo kursa odnosi se na Poglavlje 6: Granična stanja nosivosti-EN 1994-1-1. Detaljno će se prikazati 2 numerička primera proračuna nosivosti spregnutog stuba i 1 dodatni numerički primer vezan za proračun spregnute grede sa parcijalnim smičućim spojem.

1. ČAS: Prvi računski primer odnosi se na proračun spregnutog stuba poprečnog preseka kod koga je čelični I profil potpuno obložen betonom, a stub je izložen aksijalnoj sili pritiska i dvoosnom savijanju.

2. ČAS: Drugi računski primer odnosi se na proračun CFT spregnutog stuba kružnog poprečnog preseka koji je izložen aksijalnoj sili pritiska i jednoosnom savijanju.

3. ČAS: Dodatni numerički primer odnosi se na proračun nosivosti spregnute grede kod koga je spregnuta ploča sa profilisanim limovima spregnuta sa čeličnim I profilom, i ostvaruje se parcijalni smičući spoj.

DRUGI DAN, TRI ČASA

Prikazaće se proračun granične nosivosti spregnutih ploča sa profilisanim limovima kod zgrada koji je dat u EN 1994-1-1 u okviru Poglavlja 9: Spregnute ploče sa profilisanim limovima kod zgrada. Daće se opšte odredbe vezane za primenu spregnutih ploča, pravila za konstrukcijsko oblikovanje, navedena su dejstva i uticaji od dejstava.

Posebno su analizirane dve proračunske situacije:

1. proračunska situacija koja se odnosi na stanje u toku izvođenja (montaže) gde se profilisani čelični lim koristi kao oplata za svež beton, a lim može biti oslonjen na privremenim osloncima (poduprt) ili nepoduprt, i

2. proračunska situacija koja se odnosi na stanje eksploatacije nakon očvršćavanja betona, uspostavljanja spregnutog dejstva i uklanjanja privremenih oslonaca, tj. kada tako formirani konstruktivni element funkcioniše kao spregnuta ploča.

3. ČAS: Oblast primene i osnovni tipovi spregnutih ploča i karakteristike profilisanih limova. Pravila za konstrukcijsko oblikovanje, dejstva i uticaji od dejstava, kako za profilisani lim tako i za spregnutu ploču. Prikazan je proračun graničnog stanja nosivosti i upotrebljivosti profilisanog lima kao oplate i radne platforme primenom elastične analize.

4. ČAS: Prikazan je proračun graničnih stanja nosivosti spregnute ploče. Provera nosivosti na savijanje određena je premenom teorije plastičnosti u zavisnosti od znaka momenta i položaja plastične neutralne ose, tj. kada neutralna osa leži u betonskoj ploči ili kada leži u području profilisanog lima. Proračun zavisi i od toga da li je ostvaren pun ili parcijalni smičući spoj.

5. ČAS: Prikazuje se proračun nosivost spregnute ploče na podužno smicanje korišćenjem “mk” metode i metode parcijalnog smičućeg spoja. Daje se provera nosivosti na vertikalno smicanje spregnute ploče kao i nosivosti na smicanje od probijanja. U okviru proračuna graničnih stanja upotrebljivosti spregnutih ploča daje se provera ugiba i prslina u betonskoj ploči.

Obuka 3: Fundiranje na šipovima i zaštita temeljne jame i suseda zavesom od šipova u skladu sa EVROKODOM 7

Cilj kursa je da polaznicima, građevinskim inženjerima – projektantima, ali i arhitektonskim inženjerima i izvođačima građevinskih radova, omogući bolje razumevanje i uvid u fundiranje građevinskih objekata na šipovima, kao i uvid u primenu zavese od šipova za zaštitu temeljne jame i susednih objekata.

Fond časova: 2×3 časa

Sadržaj kursa
PRVI DAN, TRI ČASA

Prikazaće se, posle opštih napomena o tlu i fundiranju, klasifikacija i vrste šipova, kao i neki izvodi iz Evrokoda 7 o geotehničkom projektovanju, posebno vezano za šipove.

Zatim će se prikazati analiza pojedinačnog šipa, pre svega određivanje vertikalne nosivosti i sleganja šipa. Prikazaće se načini za uzimanje šipova u obzir u proračunskim modelima, posebno imajući u vidu da je šip utisnut u tlo, koje može da se tretira kao elastični poluprostor ili kao slojeviti poluprostor. Najzad, imajući u vidu vezu šipa i naglavne grede ili temeljne ploče konstrukcije, prikazaće se matrica fleksibilnosti, odnosno matrica krutosti u glavi šipa.

1. Fundiranje na šipovima
   1.1 Opšte napomene o tlu
   1.2 Opšte napomene o temeljima
   1.3 Klasifikacija šipova

2. Evrokod 7 i šipovi
   2.1 Evrokod 7 – Deo 1: Opšta pravila
   2.2 Evrokod 7 – Deo 2: Istraživanje tla i testiranje
   2.3 Evrokod 7 – Deo 3: Projektovanje uz pomoć terenskih ispitivanja

3. Analiza pojedinačnog šipa
   3.1 Vertikalna nosivost šipa
   3.2 Analiza sleganja šipa

4. Koncepti analize fundiranja na šipovima
   4.1 Prikazivanje šipova u proračunskom modelu
   4.2 Šipovi kao grede na elastičnom poluprostoru
   4.3 Matrica fleksibilnosti i matrica krutosti šipova

DRUGI DAN, TRI ČASA

U drugom delu kursa prikazaće se alternativno izvođenje matrice fleksibilnosti odnosno krutosti šipa primenom Laplasove transformacije, ali i numeričkim putem, primenom programa Tower (ili bilo kog drugog sličnog programa).

Prikazaće se jednostavna analiza kojom se uzima u obzir konstrukcija (kao npr. silos) fundirana na (velikoj) grupi šipova, kao i formiranje proračunskih modela analize objekata fundiranih na šipovima primenom odgovarajućeg programa, u ovom slučaju Tower-a. To će se ilustrovati na realnim primerima iz prakse autora izlaganja.

Jedna od primena šipova, osim za duboko fundiranje objekata, je u zaštiti temeljne jame i susednih objekata formiranjem odgovarajuće zaštitne zavese od šipova. To će se ilustrivati na realnim primerima iz prakse autora.

1. Matrica krutosti šipova – alternativno izvođenje
   5.1 Rešenje primenom Laplasove transformacije
   5.2 Alternativno numeričko rešenje (program Tower)

2. Analiza grupe šipova
   6.1 Matrica fleksibilnosti za grupu šipova
   6.2 Analiza grupe šipova
   6.3 Jednačine ravnoteže
   6.4 Primeri analize fundiranja na šipovima

3. Zaštita temeljne jame i susednih objekata
   7.1 Zaštita temeljne jame primenom zavese od šipova
   7.2 Primeri zaštite temeljne jame zavesom od šipova